Kako postaviti granice i očuvati svoj mir

 Svi smo loši u nečijoj priči – i zašto je to u redu

Legenda kaže da je jednom neko prošao porodični ručak, roštilj ili praznik bez rasprave o politici, neželjenih bračnih saveta, komentara na hranu ili nadmetanja za titulu najpametnijeg gosta. A često se pomene i “ta neka osoba” koja je ispala negativac u nečijoj priči. Ali da se ne lažemo – svi smo mi loši u nečijoj priči.

Međutim, praznici su cikličnog karaktera i služe da okupe one najmilije. I ma koliko nas nerviraju ukućani ili familija, ipak motamo sarme, svađamo se oko količine mesa za roštilj i da li će biti dovoljno hrane – a uvek ostane tona, slavimo sa njima i smejemo se dogodovštinama.

Praznici funkcionišu kao nepisani kalendar porodičnog mikromenadžmenta: redom se otvaraju pozivi, broje tanjiri, proverava ko šta kuva i ko će „napokon doći ove godine“. Iako deluje spontano, to je dobro uhodana mašinerija – svako ima svoju ulogu.

• Muškarci obično završe u grupici oko roštilja ili televizora, dok se žene skupljaju u kuhinji, praveći novi haos dok popravljaju prethodni.

• Deca trče, neko plače jer nije dobilo isto parče torte, a neko vrišti jer mu je rečeno da podeli igračku.

U tom šarenilu priča koje se ponavljaju svake godine odvijaju se male, nevidljive tenzije: ko kome nije čestitao rođendan, ko nije došao na svadbu, ko je „malo zahladio“ odnose.

I sve to je zamotano u osmeh i čašu rakije.

Zašto svi ispadaju loši u tuđim pričama

Psihološki gledano, svako doživljava svet iz sopstvene perspektive – kroz filter svojih iskustava, vrednosti, rana i očekivanja. Taj filter određuje kako tumačimo ponašanje drugih.

Tendencija da tuđe ponašanje procenjujemo prema sopstvenim osećanjima, a ne njihovim namerama, može učiniti da ispadaš “loš” u očima drugih – jer oni doživljavaju tvoje ponašanje kroz svoj bol ili razočaranje.

Tu se javlja fenomen narušenog narativa – svako od nas ima svoju unutrašnju priču o tome ko je ko u našem životu. Kad se neko ponaša mimo te uloge (npr. „ona treba da me podrži, uvek“), doživimo to kao izdaju. Bez razumevanja šire slike.

Kako prestati da se “palimo”?

Knjiga Sare Nejt „Svi smo loši u nečijoj priči“ pomogla mi je da izađem iz koncepta „moranja“ i da radim stvari jer stvarno želim, a ne jer je „takav red“.

Razlika između osećanja i mišljenja je što se zbog tuđeg mišljenja često „palimo“ iz dva razloga:

– Ne želimo da budemo loša osoba.
– Ne želimo da izgledamo loše.

Knjiga me je naučila da prestanem da se PALIM i da počnem da se LOŽIM – ulagati energiju samo u stvari do kojih mi je stvarno stalo.

*palim, ložim, ne ložim – dvoznačno pojašnjeno: ono do čega nam (ni)je stalo; ulaganje svih resursa u nešto

Većina ljudi troši novac koji nema na stvari koje im nisu potrebne da bi zadivili ljude koje ne vole.

Mislite o ovoj rečenici, jer dosta nas upadne u ovaj pakleni vrtlog.

Šta sam naučila iz te knjige, a što je  primenjivo u praksi kao MAGIJA (NE)LOŽENJA i da naučim kako da prestanem da se “palim”, da naučim šta mi donosi radost, a za šta me baš briga, šta zaista utiče na mene, kako da kažem “i za to me zabole”, a da ne ispadnem kreten, kako da napravim “ložački budžet”  i još mnogo toga.

1. Primeniti „NotSorry“ metodu

Ova metoda se sastoji iz dva koraka:

1. Odluči šta te ne zanima (odnosno, za šta te zabole).
2. Prekini da se opterećuješ tim stvarima.

Znaš li koga baš zabole? Decu, kretene (od ljudi) i prosvetljene. Ako nisi dete, onda bar ne budi “kreten”. 🙂
(ponašanje kretena je slikovito pojašnjeno u knjizi)

2. Napraviti „budžet za stvari do kojih ti je stalo“

Kao što pažljivo raspoređuješ novac, tako bi trebalo da raspoređuješ i svoju mentalnu energiju. Odredi koliko vremena i energije želiš da posvetiš određenim ljudima i aktivnostima, i drži se tog budžeta. Ono što može da ti se desi u ovom “budžetu” jeste da ćeš izgledati kao loša osoba ako to znači da ćeš jednom staviti tačku na razgovore koje te ne zanimaju. 

3. Kategorizuj svoje obaveze

Podeli svoje obaveze u četiri kategorije:

– Stvari (neživo): ideje, koncepti, predmeti
– Posao
– Prijatelji, poznanici i neznanci
– Porodica

Ova kategorizacija ti pomaže da identifikuješ šta ti zaista smeta i da se fokusiraš na ono što ti prija.

Ako ti je u glavi planiranje postojećeg odmora, da li će ti padati kiša za rođendan, činjenicu da je Tramp uveo akcize i zašto Srbija nema more, odaberi ono što te sa spiska nervira, a na šta ne možeš da utičeš i ELIMINIŠI. 

4. Postavi lične politike  

Uvedi pravila za sebe, poput:
Ne prisustvujem događajima koji mi ne prijaju.
Ne odgovaram na poruke van radnog vremena.

Ove politike ti pomažu da automatski odbiješ obaveze koje ti ne odgovaraju, bez osećaja krivice. Zapiši ih kao svoje sveto pravilo.

Kada šoljica čaja nije samo šoljica čaja?

• činjenica da to što smo u rodu znači i argument da nešto moram da uradim
• da moraju da ti se sviđaju svi rođaci i da je red da se ode na proslavu
• grupne fotke
• upliv u svaku priču samo da bi našla zajedničku temu i dopala se nekome
• lik koji neće samo kafu i čašicu razgovora od tebe
• prijatelj koji se raduje zbog tebe, ali te nikad ne pita kako si
• klijent koji je uključio “tužnu violinu” za popust

5. Sveto trojstvo

Vreme, novac i energija.

Šta sam dobila, a šta izgubila magijom “(ne)loženja”? 
Ona je u knjizi pomenula više vremena za seks, spavanje, godišnji odmor bez mailova, petak veče na kauču bez griže savesti, a ja bih dodala – ljubav prema sebi. 

Jer na kraju dana, nikome nismo ni zanimljivi, ni dobri, ni vredni, ako ne cenimo sebe.

• Loženje ti utiče na telo, um i dušu.
• Neloženje ti utiče na telo, um i dušu.
• Izaberi svoje (ne)loženje.

6. Ne brini šta drugi misle

Ne možeš kontrolisati tuđe mišljenje, pa se ne trudi da svima ugodiš. Fokusiraj se na ono što tebe čini srećnom i ispunjenom, bez obzira na tuđa očekivanja.

U nečijoj priči uvek ćeš ispasti negativac.

Kako dostići prosvetljenje?

1. napraviš svoj spisak “loženja”
2. shvatiš da i drugi ljudi imaju svoj spisak
3. shvatiš da neki ljudi nikad neće imati spisak (kod njih si negativac)
4. primeniš u praksi svoj spisak
5. shvatiš ko oko tebe ima, a ko nema spisak
6. i za to te zabole
7. sad si prosvetljen(a)

Zapamti – koliko je bitno da stvorimo granice, toliko je bitno da poštujemo tudje.

• Da provodimo dan sa ljudima do kojih nam je stalo.
• Da radimo stvari koje nas ispunjavaju.
• Da ne trošimo vreme na pojave (pa i ljude) koje ne možemo da promenimo.
• Da cenimo svoje resurse, jer je život da se živi, a ne preživi.
• Da smo odgovorni samo za sebe, a ne za druge.

Iako ovo deluje jasno i logično, u praksi često zapnemo – ili osećamo krivicu, ili ne znamo kako da se zauzmemo za sebe bez konflikta. Upravo zato sam kreirala program Bolja ti da kroz male korake naučiš kako da postaviš granice, da ih održiš i da se u tome osećaš sigurno i slobodno.