Kada sam kreirala Brenduzetnica program, sve što sam želela bilo je da stvorim prostor i zajednicu za žene koje ne traže samo još jedan online kurs, još jedan biznis savet ili još jednu check-listu.
Želela sam da ponudim nešto što je i meni falilo – sigurnu bazu, podršku i mesto gde svaka žena može da dođe autentična, ranjiva, ambiciozna, zbunjena ili hrabra – i da bude dočekana sa razumevanjem.
Brenduzetica je više od programa, to je koncept koji preduzetništvo spaja sa ličnim razvojem, jasnim strategijama i hrabrim odlukama. Posle tri meseca zajedničkog rada, 40 žena iz prve grupe programa okupilo se u vinariji Veritas Ćuković da nazdravi svom rastu – uz vino, osmeh i pregršt podrške koja ostaje i nakon poslednjeg modula.
Kroz ta tri meseca, korak po korak, skidale smo slojeve koji nisu naši, učile kako da budemo dosledne bez pritiska i prisutne za sebe bez osećaja krivice.
Svaka žena je u program ušla sa svojom pričom – neke bez jasno definisanog cilja, ali sa ogromnom željom za promenu; neke sa godinama iskustva, ali bez fokusa; neke iz čiste znatiželje, a otišle su sa osnaženjem koje nisu ni slutile da će pronaći.
Upravo zato je završno druženje u vinariji Veritas Ćuković bilo mnogo više od običnog susreta. Bio je to simbolični kraj jednog procesa – i početak nečeg mnogo većeg. Potvrda da zajednica postoji, da žene mogu drugačije, da rast može biti nežan, ali stabilan. Bilo je to slavlje svih “ne mogu” koje su postale “mogu, ali biram kako”. I to je suština Brenduzetnice – da znaš da možeš, ali da više ne moraš sama.
Tokom meet-up-a nismo samo slavile – stvarale smo. U okviru radionice “Etiketa mog rasta”, svaka od učesnica imala je priliku da se poveže sa sobom na dubljem nivou, daleko od svakodnevne buke.
Na prazan kanvas stavile smo jednu reč – onu koja za svaku od nas simbolizuje rast, promenu, novu sebe. Oko te reči gradile smo lični vizuelni svet – kroz crteže, simbole, kolaže, poruke.
To nije bila samo kreativna vežba, već trenutak u kom se sve ono što smo prethodna tri meseca učile, odjednom spustilo u telo.
Pored radionice, uživale smo i u pažljivo odabranoj degustaciji vina iz vinarije Veritas Ćuković – grašac, sauvignon blanc, merlot, rose… Svaka čaša je bila povod za još jedan razgovor, osmeh, razmenu iskustava. Dan smo završile deljenjem utisaka o programu – rečima koje su dolazile iz srca, često uz suze zahvalnosti, ponosa i olakšanja.
U prelepoj atmosferi između vinove loze i tišine brda, uz čašu vina, osmeh i iskrene razgovore, obeležile smo kraj programa Bolja ti. Ali ne kao kraj u klasičnom smislu – već kao početak jedne nove verzije sebe, verzije koja zna gde ide, zašto ide i kako da uživa dok ide. Za mnoge od nas, ovo je bio trenutak za refleksiju, zahvalnost i tiho priznanje sebi: “Ja sam drugačija nego pre tri meseca.”
Jer Brenduzetnica nije samo prostor za znanje. To je prostor gde se emocije ne sakrivaju, gde ranjivost nije slabost i gde se slavi svaka verzija tebe – i ona koja tek kreće, i ona koja zna da je već mnogo postigla.
Živeli!
