Znaš onaj osećaj kada si u vrtlogu emocija – i ne znaš da li je to ljubav ili samo iluzija?
Isto je i u poslu: da li si zaista inspirisana idejom ili si zarobljena u tripu potencijala?
Ovo nije samo filozofsko pitanje – već ključ da prepoznamo kada smo vođene realnim povezivanjem, a kada projekcijom sopstvenih potreba i očekivanja.
Da li postoji princ na belom konju?
Ono što se dešava u ljubavi se dešava i u poslu.
Koliko puta si čula preduzetnicu kako kaže: “Znam da je ova ideja genijalna! Samo da je ljudi vide…”
A realnost ne daje potvrdu. Nema rezultata. Nema publike.
Ali u glavi – to je to!
Ne odustaješ jer ne želiš da pustiš ideju u koju si se zaljubila.
Bilo da je reč o osobi, projektu ili viziji – tripujemo kad projektujemo. Kad ne gledamo realnost, već potencijal. I to je ono o čemu pričamo danas. Jer razlika između ljubavi i tripa… može da ti uštedi godine života (i gomilu para).
Pogledaj samo svoje prošle veze – da li si se trudila da ga promeniš, da vidiš ono što on ne vidi, da mu crtaš, pojašnjavaš, da se potpuno daš u taj odnos, trudeći se da on to vidi, ceni ili da postane tvoja verzija “princa”. Zaljubila si se u ono što on može biti, ali ti niko ne garantuje da će on to i postati. To te zapravo vozi.
Iluzija o nečemu što bi moglo da uspe – nekad ili nikad. (faktor rizika)
Zašto se stvara takav obrazac u našoj glavi?
Fenomen fiksacije – bilo na osobu, ideju ili posao – nastaje u ranom razvoju, i to kroz kombinaciju emocionalnih iskustava, obrazaca vezivanja i naučenih uverenja o ljubavi i vrednosti.
To možeš primetiti kod osoba koje “se nakače” na osobu i provode s njom 24h. Niko i ništa više nije važno misleći da je to konačno ono pravo, “prava ljubav”. U knjizi “Ljubav ili trip” (Tatjana Stefanović Stanojević), ovaj obrazac povezan je sa anksioznim stilom vezivanja, koji nastaje kada dete ne zna da li će ljubav i pažnja biti dosledno prisutni.
Osoba sa ovakvim obrascem razvija dubok strah od napuštanja, što kasnije vodi u ponašanje koje izgleda kao “velika ljubav”, ali je u suštini fiksacija i borba za sigurnost.
Takve osobe često:
- idealizuju partnera i stavljaju ga u centar sveta,
- gube kontakt sa drugim ljudima,
- preterano se prilagođavaju, samo da bi “odnos opstao”,
- i umesto da stvaraju ljubavnu vezu dvoje odraslih, zapravo žive emocionalnu zavisnost
U poslovnom kontekstu, to se prevodi u sledeće: preduzetnica se “nakači” na svoju ideju, radi dan-noć, odbija kritiku tržišta, ne zna da postavi granicu između sebe i proizvoda koji stvara. Svaka negativna povratna informacija doživljava se lično – kao napad, kao pretnja postojanju.
Zašto tripujemo?
– Obrasci vezivanja iz detinjstva – ako smo morali da se borimo za ljubav, i sada biramo ono što nas izaziva.
– Identitet kroz postignuća – vredimo samo ako „uspemo“.
– Nedovršeni emocionalni ciklusi – vraćamo se situacijama koje liče na stare rane.
– Mozak voli poznato – čak i kada poznato boli, oseća se „sigurno“
Ljubav nije trip. Biznis ideja nije trip. To je izbor, rad na sebi i na odnosu, i sposobnost da voliš sebe pre nego što voliš nekog drugog, da svoju validaciju ne tražiš kroz biznis ideju, već svoju svrhu.
U studiji iz 2000. godine, tim istraživača predvođen dr. Džonom Gotmanom analizirao je 95 novovenčanih parova kako bi identifikovao faktore koji predviđaju stabilnost braka ili razvod u prvih pet godina zajedničkog života.
Gottmanov Usmeni Istorijski Intervju (Oral History Interview) je strukturisani razgovor koji se koristi u terapiji parova kako bi se procenila dubina emocionalne povezanosti i predvidela stabilnost braka. Ovaj intervju obuhvata niz pitanja koja istražuju istoriju veze, način komunikacije i zajedničke vrednosti partnera.
Pitanja koja osvešćuju (prema istraživanjima dr Gottmana)
U ljubavi:
Da li osećam da mogu da se oslonim na njega?
Da li poštujemo jedno drugo?
Da li delimo vrednosti?
Da li postoji balans davanja i primanja?
U poslu:
Da li se mogu osloniti na tim/ideju da izdrži test realnosti?
Da li postoji međusobno poštovanje (partneri, saradnici, klijenti)?
Da li ideja zaista ima vrednost za druge?
Da li odnos davanja i primanja u poslu ima smisla ili crpi energiju?
Nazovimo stvari pravim imenom – rečenica koja mi je mnogo puta otvorila oči kada sam poželela da skrenem pogled i opravdam situaciju.
Ova studija naglašava važnost emocionalne povezanosti i načina komunikacije u ranim fazama braka kao ključnih faktora za dugoročnu stabilnost odnosa.
-često imamo tendenciju da zatvaramo oči pred malim signalima i znakovima koji nas upozoravaju na stvari koje možda ne želimo da vidimo,
-ponekad nazivamo nešto ljubavlju ili najboljom idejom, iako to zapravo nije,
– odlučujemo da ignorišemo znakove koji nam jasno govore da nešto nije u redu.
Često, u želji da zaštitimo sebe ili da izbegnemo suočavanje sa stvarima koje su neprijatne, lakše je pretpostaviti da će sve biti u redu, nego da se bavimo stvarnim izazovima koji se pojavljuju u našim životima.
Iako često mislimo da ljubav sve prevazilazi i da će vreme učiniti svoje ili da će ideja zaživeti na tržištu ako nije odmah na početku, činjenica je da mnogi problemi mogu ostati neprepoznati ili nerealizovani dok ne postanu ozbiljni.
Preporučujem ti i :
Podcast: Brenduzetnica, Zavisničko ponašanje u ljubavi i poslu
U 15. epizodi podcast Brenduzetnica, dotakla sam se ove teme iz još jednog ugla da ostoje obrasci koje često nazivamo ljubavlju, lojalnošću ili ambicijom – a oni su u stvari zavisnost u suptilnom obliku.
Film: Before Midnight (2013)
Treći deo romantične trilogije koja realistično prikazuje kako izgleda ljubav nakon „srećnog kraja“. Jesse i Celine su sada roditelji i partneri u dugogodišnjoj vezi, a film iskreno osvetljava teme poput kompromisa, zamerenja, i potrebe za slušanjem i razumevanjem u svakodnevici. Savršen za one koji žele da prepoznaju sopstvene obrasce u odnosima.
Knjiga: Ljubav ili trip
Knjiga istražuje anksiozne, izbegavajuće i sigurne stilove vezivanja, i objašnjava kako naši rani odnosi sa roditeljima utiču na to kako volimo kao odrasli. Kroz primere, dijaloge i vežbe, autorka pomaže čitateljki da prepozna svoje emocionalne šablone, i razgraniči stvarnu ljubav od tripa.
Razmisli ko si sebi, a tek onda ko si drugima:
- Ljubav nije dovoljna, ideja nije dovoljna
Bez otvorene komunikacije i rešavanja konflikata, plana akcije, ni najjača povezanost ne može da opstane. - Granice nisu hladnoća, nego samopoštovanje
Kad znaš da kažeš “ne” i stojiš iza toga, otvaraš prostor za odnose zasnovane na uzajamnom poštovanju. - Tišina može da kaže više nego rečiIgnorisanje važnih tema – u vezi ili poslu – često je jasnija poruka nego ono što se izgovara.
- Komunikacija nije samo da pričamo – već kako pričamo
Način na koji izražavaš neslaganje određuje kvalitet odnosa, ne samo sadržaj poruke, veštine i stilovi komunikacije se uče - Tvoja vrednost nije određena time koliko te on voli ili koliko je tvoja ideja uspešna na tržištu
Ne meriš svoju vrednost tuđim izborima ili rezultatima – već time koliko ostaješ verna sebi i svojoj svrsi - Ne mora sve da bude „teško da bi bilo stvarno“
Mirna, stabilna dinamika znak je zrelosti, a ne dosade. Nekada potraga za nečim novim je zapravo bežanje od starog, ali to ne rešava uzrok problema - Ne spašavaj nikog osim sebe
Podrška ima granice; nisi odgovorna za tuđe rane, detinjstvo ni neuspehe. - Ako te neko želi – znaćeš. Ako ne – bićeš zbunjena.
Kada je neko ili nešto pravo za tebe, jasnoća zameni zbunjenost. Ako u poslu imaš “loš osećaj”, možda je nekad okej da revidiraš svoju ideju - Prava veza ne traži da se smanjiš da bi nekome bilo lakše
Tvoja snaga i autentičnost treba da budu dočekane sa divljenjem, ne sa strahom. - Najlepši odnosi počinju onda kad prestaneš da se igraš igrica
Kad si iskrena, direktna i svoja – privlačiš samo one koji to mogu da isprate.I za kraj:
Ponekad, umesto da pogledamo unutar sebe, lakše je pokazati prstom.
To ne znači da treba da preuzmemo svu krivicu, već da budemo iskrene prema sebi. Jer samo kada osvestimo sopstvene obrasce – možemo da ih promenimo. I umesto da budemo u začaranom krugu konflikta, možemo da napravimo prostor za rast, razumevanje i zdravu bliskost. Prvo sa sobom. Pa onda sa nekim drugim.
Zato što granice, jasnoća i svest nisu luksuz – one su osnova da tvoj život i tvoj posao zaista funkcionišu. U Bolja ti radiš na sebi, otkrivaš sopstvene obrasce, osnažuješ unutrašnju snagu i učiš da razlikuješ realnost od iluzije. A u Zoni rasta tu snagu i jasnoću prebacuješ u praksu: učiš kako da tvoj posao odražava tebe i kako da tvoj brend raste autentično i sa svrhom – baš kao što si radila na svom ličnom rastu.
