Dok sam letela i čitala knjigu o statusu, bogatstvu i moći, prošla mi je jedna misao – koliko ljudi nikad nije bilo u avionu i oblacima. I ne nužno zbog novca – već zbog straha. Isto tako je i sa uspehom.
Ovo je priča o leveridžu – gde si ti?
Radiš, trudiš se, guraš svaki dan ali ti novac stalno nekako izmiče. Nikad dovoljno da stvarno odahneš.
Napraviš pauzu, pogledaš unazad i shvatiš da godina po godina, posao za poslom, trud nije upitan… ali cifra u tvojoj glavi i dalje stoji, taj neki zacrtani broj. Novac dolazi, ali nikad ne ostaje dovoljno dugo da ti donese osećaj sigurnosti.
Sve što zaradiš, odmah ima svoju svrhu — računi, obaveze, putovanja i planovi koji se stalno pomeraju jer „nije još vreme“.
Zašto?
Jer možda nisi umorna od posla, već od rada bez poluge.
Ako si se pronašla, bilo koji izvor prihoda ti sada daje sigurnost, ali ne slobodu. Da li je to kroz platu ili zaradu, ishod nije zadovoljavajući.
Misliš se da – uvek može bolje, uvek može više, ali kako?
“Novac ne rešava probleme. I nije sreća.”
Posle ove izgovorene rečenice, ljudi kažu: “To pričaju oni koji imaju love.”
I istina je. Ali ono što bi trebalo da znaš jeste da mnogo uspešnih ljudi počnu od nule. Samo sa idejom da jednoga dana ta ideja bude monetizovana.
Hajde da bolje pojasnimo ove pojmove.
- Novac
– Sredstvo za razmenu vremena i vrednosti.
– Novac je alat, a ne krajnji cilj.
– Imaš novac – ne znači da imaš bogatstvo.
Mnogi ljudi imaju novac, ali nemaju leverage, vreme ni slobodu.
- Status
– Relativan društveni položaj u hijerarhiji.
– Neko je „iznad“ tebe, neko „ispod“.
– To je igra nultog zbira (ako ti „pobediš“, neko drugi „izgubi“).
– Primer: akademske titule, društvene mreže, politika, korporativna struktura.
Status ti ne donosi nužno bogatstvo ni moć, pa tako često ljudi imaju status ali nemaju dinara u džepu.
Primetićeš da se mnogi ljudi upravo bore oko ovoga. Takođe – statusni simboli poput satova, kola, putovanja, pokazivanja često služe kao validacija i afirmacija da su oni uspeli u životu.
Ali da li su? Status kako dođe, može i da nestane. Ono čemu teže osobe je BOGATSTVO.
Bogatstvo – ono što ti donosi novac i slobodu čak i kada spavaš.
To su imovina i sistemi koji generišu vrednost dugoročno:
- Biznisi
- Kod (aplikacije, softver)
- Medijski sadržaj koji se širi bez tebe
- Investicije (akcije, nekretnine…)
Bogatstvo je dugoročno, stvarano kroz leveridž.
Čula si sigurno i za – generacijsko bogatstvo tj. finansijsku i nematerijalnu vrednost koja se prenosi sa jedne generacije na sledeću. To nije samo novac – već i imovina, znanje, kontakti, reputacija i sistemi koji omogućavaju potomcima da započnu život (ili biznis) sa značajnom prednošću.
Šta je onda leveridž?
Leveridž su zapravo poluge koje nam omogućavaju da ostvarimo nesrazmerno veliki učinak u odnosu na uloženi trud.
Ja se uvek setim one rečenice: “Ne možeš ti mene toliko malo da platiš, koliko ja mogu još manje da radim”. Da se razumemo, ovo je leveridž -1 i ovakve osobe često ni ne razmišljaju ni o ovoj temi, kao ni o svojim ciljevima.
Svako od nas koristi određeni stepen leveridža da ostvari uspeh. Ali svakome je taj uspeh drugačije definisan kroz ciljeve definisan. Mi koristimo sav naš trenutni potencijal za neki ishod. Ako želimo veći ishod i veći leveridž,potrebno je da proširimo i otključamo naš potencijal.
Pravi pomak dolazi kroz sticanje novih veština, oslobađanje od unutrašnjih sabotera i ograničavajućih uverenja, njegovanje svojih vrlina i hrabrost da pogledamo i svoje slabosti.
To je proces otkrivanja zone izvrsnosti, oslanjanja na svoje unutrašnje i spoljašnje resurse i postepenog građenja temelja koji nas nose ka trajnoj promeni.
Uspešni ljudi nisu nužno najpametniji, ali jesu oni koji preuzmu odgovornost, donesu odluku ili učine ono što drugi odlažu.Ne zato što sve znaju, već zato što su spremni da krenu – čak i kad još nije sve savršeno jasno.
Isto tako – za mene uspeh nije isto kao za tebe. Ne postoji tačna definicija uspeha. Uspeh je lična sloboda da živiš u skladu sa sobom, bez prisile, bez laži i bez potrebe da stalno juriš tuđe definicije “ostvarenosti”.
Četiri stepena levridža:
leveridž (nivo 1)
1. Radna snaga (Labor leverage)
Najstariji i najrasprostranjeniji oblik leveridža.
Zasniva se na tome da angažuješ druge ljude da rade za tebe.
Primer: menadžer u firmi ima tim ljudi koji sprovode njegove ideje.
Ograničenje: zahteva upravljanje ljudima i često dolazi s komplikacijama (ego, osećanja, pregovori). Potebno je mnogo energije da se ovaj leveridž održi.
Čim je ljudski faktor uključen u uspeh, ima mnogo prilika, ali i grešaka koje neko treba da hendluje. U ovom leveridžu – motivacija i disciplina su brat i sestra.
Ako si zaposlena i primaš platu – da li imaš leveridž?
U većini slučajeva – ne.
Jer platu menjaš za vreme, a to je najslabiji oblik rada.
Radiš X sati = dobijaš X novca.
Ako prestaneš da radiš – prihod staje.
To znači da nemaš leveridž, osim ako ne koristiš tu poziciju da stvoriš nešto više.
Leveridž nije broj na tekućem računu, već pojašnjava u kojoj meri tvoje angažovanje stvara novac na računu (bez obzira na brojku). I osoba koja zarađuje 1.000 eur i osoba koja zarađuje 10.000 eur ima isti nivo leveridža, odnosno ga nema ukolko kada prestane da radi jer prestaje i priliv novca na račun.
Slično je i sa SAMOZAPOSLENJEM – ovo je jedna od mojih omiljenih priča sa preduzetnicama koje “grade biznis”.
Svi preduzetnički poduhvati koji zavise isključivo od vlasnice ili osnivačice biznisa su NULTI LEVERIDŽ.
Zašto?
Prosto je. Ako si osoba koja radi bilo koju vrstu zanatskog posla samostalno (frizer, šminker, pekar, zlatar, pa čak i influenser), rad zavisi isključivo od te osobe. Ukoliko ne dođeš na svoje radno mesto – nema ni priliva tog dana.
Ukoliko zaposliš osobe koje će raditi isti posao kao ti, gradiš prvi nivo leveridža.
“APR brending” (status osobe sa otvorenom firmom u privrednom registru) ne znači previše kada se priča o leveridžu. To što si preduzetnik, nisi ništa sposobniji i pametniji od osobe koja prodaje znanje u korporaciji. Često ste na istom nivou leveridža. Ono po čemu se razlikujete jeste – odgovornost i preuzimanje rizika, što ti daje prednost koju možeš da iskoristiš.
Tako da kada čujem u mnogim razgovorima (čak i kod nekih biznis mentora) ovo – SAM SVOJ GAZDA – poverujte da to je najgori oblik preduzetništva.
leveridž (nivo 2)
2. Kapital (Capital leverage)
– Poluga preko novca.
– Koristiš novac da praviš više novca – kroz investicije, firme, sistem rada novca za tebe.
– Primer: investitor ulaže u biznis koji mu donosi prihod, a on ne radi fizički.
Ograničenje: potrebna su sredstva i poverenje drugih da ti daju novac.
Ovo je leveridž kojim generalno teže ljudi koji su u biznisu. I onda često shvate DA NOVAC NE MOŽE REŠITI SVE PROBLEME.
Ono što ti treba je KONTAKT i DOBRA REPUTACIJA.
U svetu kapitala i biznisa, često se pod „uspehom“ zapravo krije igra statusa – ko je „iznad“, ko ima više, ko je u centru, ko vodi.
U toj igri ne pobeđuju najglasniji, već najdosledniji.
Ne oni koji se najbolje predstave, nego oni koji najviše drže reč.
Ovo su primeri biznisa sa drugim stepenom leveridža:
Primeri biznisa sa kapitalnim leveridžom:
- Investitor u startapove – ulaže svoj (ili tuđi) novac u mlade firme i zarađuje od rasta njihove vrednosti.
- Vlasnik franšize – kupi pravo na brend i investira u lokal i osoblje, a sistem mu donosi prihod.
- Vlasnik nekretnina za izdavanje – uloži u stan/objekat i pasivno zarađuje kroz kiriju.
- E-commerce preduzetnik koji ulaže u reklame – ulaže novac u marketing (npr. Facebook Ads), dok proizvodi dolaze iz dobavljača (dropshipping ili fulfillment).
leveridž (nivo 3)
3. Mediji (Media leverage)
Poluga putem proizvoda bez marginalnog troška replikacije
Ovo je leveridž kroz pisanje, video, podkast, online sadržaj – sve što možeš da skaliraš bez dodatnog truda i ulaganja.
Kada jednom napišeš knjigu, snimiš video ili napraviš kurs, on može da nastavi da donosi vrednost i novac bez da moraš ponovo da radiš.
– Prednost ovog leveridža je što ima gotovo nikakve dodatne troškove širenja i distribucije.
Šta znači „bez marginalnog troška replikacije“?
- Marginalni trošak je dodatni trošak koji nastaje kada proizvedeš još jednu jedinicu nekog proizvoda ili usluge.
- Kada kažemo da proizvod nema marginalni trošak replikacije, to znači da možeš proizvesti i distribuirati dodatnu kopiju proizvoda bez ikakvog (ili sa zanemarljivim) dodatnog troška.
Primer:
- Fizički proizvod:
Ako praviš majicu, svaki dodatni komad ima trošak (materijal, rad, transport). - Digitalni proizvod:
Ako napišeš e-knjigu ili snimiš online kurs, daš je jednom u digitalnom obliku, i svaka sledeća kopija koju neko preuzme ili pogleda ne košta tebe ništa dodatno.
Digitalni proizvodi postaju tvoja imovina koja radi za tebe i donosi prihod dok ti se možeš fokusirati na nove projekte ili druge aspekte života.
Odavde često ide i onaj termin PASIVAN PRIHOD – “novac kaplje dok ti spavaš”. Neki biznisi i u drugom nivou leveridža imaju ovakav priliv, ali kod trećeg on je zasiguran.
Biznis lako može skalirati čak i od prvog leveridža do trećeg ako se znanje iskoristi na pravi način. Ovaj nivo leveridža je najbolji prijatelj sa digitalnom erom, kumovaće tvom biznisu.
Npr, imaš salon za nokte, ali radiš i online edukaciju u vidu video snimaka.
Npr. imaš advokatsku kancelariju, ali snimaš i podcast na temu pravnih okvira i teme za preduzetnike.
4. Kod (Code leverage)
Softver je najmoćnija moderna poluga.
Napišeš aplikaciju, alat, automatizaciju – i ona radi zauvek, bez tvojeg prisustva.
Primer: neko napravi aplikaciju koja rešava problem, i hiljade ljudi je koriste 24/7
Prednost: infinitivno skalabilno i automatizovano.
Primeri biznisa koji koriste kod kao leverage:
1. Aplikacija za organizaciju (npr. Notion, Todoist)
– Osnivači naprave alat za beleške, organizaciju zadataka ili timsku kolaboraciju.
– Ljudi širom sveta ga preuzimaju, koriste, plaćaju mesečnu pretplatu.
– Osnivač više ne mora da “prodaje” svaki put – sistem funkcioniše automatski.
2. Freemium softveri (npr. Canva, Grammarly)
– Osnovna verzija je besplatna, a korisnici sami nadograde na plaćenu verziju.
– Sistem radi 24/7 – korisnici se sami prijavljuju, plaćaju karticama, koriste softver bez dodatnog rada osnivača.
3. Online alati i plugini (npr. WordPress plugini, Shopify dodaci)
– Developer jednom napiše plugin (npr. “automatski kalkulator cene isporuke”)
– Plugin se prodaje ili iznajmljuje hiljadama korisnika.
– Nema dodatnog troška za svakog novog kupca, sve se dešava automatski.
4. Mobilne aplikacije (npr. meditacija, produktivnost, fitnes)
– Aplikacija napravljena od strane malog tima (ili jedne osobe), objavljena na App Store / Google Play.
– Ljudi je pronalaze sami, koriste, kupuju dodatne funkcije unutar aplikacije.
Kako onda skalirati svoj biznis i odrediti leveridž?
Ako ti je sada sve mutno, ušla si u oblake i turbulencije, postavi sebi sledeća pitanja:
Koliko ljudi mogu da dosegnem bez dodatnog rada?
Ako moraš da budeš prisutna 1:1 da bi ostvarila prihod → nizak leveridž.
Ako te jedan sadržaj, kurs, softver vidi ili koristi 1000+ ljudi → visok leveridž.
Da li zarađujem i kada ne radim aktivno?
Ako prihod staje kad ti staneš (nemaš klijente, nema prihoda) → nema pasivnog prihoda
Ako proizvodi/softveri sami donose prihode → visok leveridž.
Koliko puta moram da ponavljam isti rad?
Ako isti proizvod ili znanje prenosiš iznova → zahteva tvoju prisutnost.
Ako si ga pretočila u digitalni proizvod, video, softver, PDF – on radi umesto tebe.
Formula je za svaki biznis drugačija, ali pravila važe za sve:
- Manje 1:1, više 1:više
- Manje rada po korisniku, više sistema koji rade umesto tebe
- Manje prisutnosti, više automatizacije i sadržaja
Šta ti lično treba da bi radila s leveridžima:
1. Samosvest – tvoj X faktor
Jasno razumevanje u čemu si izuzetna (znanja, veštine, stil).
Prepoznavanje šta lako tebi ide, a drugima teško.
Sposobnost da staneš iza svoje poruke sa autoritetom.
2. Mentalni model skaliranja
Razmišljanje u pravcu: “Kako ovo može da traje i kad ja nisam tu?”
Postavljanje pitanja: “Kako mogu ovo da uvećam bez dodatnog vremena ili truda?”
3. Veština komunikacije
Vežbaš da govoriš jednostavno, jasno i tačno ono što tvoj idealni klijent misli.
Pronalaziš jezik tržišta – kako ljudi zaista opisuju svoj problem.
Umeš da pričaš priče koje nose vrednost (storytelling).
4. Razumevanje potrebe tržišta
Slušaš više nego što govoriš.
Pratiš komentare, pitanja, poruke, najčešće rečenice koje ljudi ponavljaju.
Koristiš povratne informacije da gađaš direktno u “problem koji gori.”
Nije do novca, nije do statusa, do tebe je. 
Želiš da se uključiš u ove teme?
Da pronađeš način kako da ove 4 stavke oživiš?
Da naučiš kako da od sebe i od svog posla napraviš brend?
Da ostvariš svaki cilj koji zamisliš?
Priključi se Brenduzetnica zajednici i besplatno slušaj Brenduzetnica podcast sa mnogo korisnih tema, strategija i alata koje možeš da primeniš u životu i poslu.
Ako želiš dublje da radiš i upoznaš sebe – tu je program Bolja ti. Ako želiš da napraviš konkretne korake u biznisu – tu je Zona rasta. Dve strane istog puta: jedna gradi tebe, druga tvoj posao.
